Šta da radim kada se maltretiranje dešava drugima

Kako se sadržaj na internetu može lako umnožiti i proslediti velikom broju korisnika, postoji mogućnost da ćeš nekad, svojom voljom ili potpuno neželjeno, biti svedok maltretiranju u virtuelnom svetu osobe koju poznaješ ili nikad ranije nisi sreo ili za nju čuo.

Nije redak slučaj da posmatrači nekog neprimerenog i uznemiravajućeg ponašanja na internetu odluče da ne preduzmu nikakvu akciju koja bi zaustavila nasilje ili pomogla žrtvi.

Mnogi su razlozi za to – neki strahuju da će i sami postati žrtve maltretiranja ukoliko intervenišu ili da će ih grupa vršnjaka izopštiti zbog podrške žrtvi, drugi smatraju da nije njihova stvar da se mešaju ili veruju da žrtva ima kapaciteta da sama izađe na kraj sa maltretiranjem, treći veruju da će učiniti veću štetu ukoliko se uključe – plaše se da će konflikt eskalirati, četvrti ne žele da cinkare poznanike, peti usled prisustva drugih ne osećaju ličnu odgovornost da delaju („neko će već reagovati“), šesti nemaju nikakva znanja ni strategije za izlaženje na kraj sa nasilnicima te se ni ne trude da bilo šta preduzmu.

Kada nam poznanik govori nešto ružno o zajedničkom prijatelju, mogućnosti da reagujemo su brojne – saslušamo ga, ali ne komentarišemo ono što smo čuli, promenimo temu, kažemo nešto dobro o osobi o kojoj govori, počnemo da izbegavamo osobu koja ogovara jer je verovatno da govori ružne stvari i o nama nekom drugom. Najmanji broj ljudi bi se takvom sagovorniku neposredno suprotstavio, rekao da je to što govori loše i nepristojno. Naučili smo da su indirektne i podržavajuće uloge posmatrača sigurnije i bezbednije od direktne konfrontacije. Ne možemo očekivati od nekog da učini nešto zašta sami nismo sposobni i spremni.

Ipak, otvoreno se suprotstaviti maltretiranju drugog je najdelotvoriniji način da se maltretiranje zaustavi. Nasilnici ćutanje često smatraju odobravanjem. 

Ako se suprotstaviš otvoreno nečijem maltretiranju, ohrabrićeš žrtvu samu, ali i druge da se suprotstave.

Postoji, međutim, još nekoliko konkretnih stvari koje možemo preduzeti kako bismo nekom pomogli, a koje ne iziskuju direktno supotstavljanje nasilniku:
  • Provedi vreme sa žrtvom, družite se, razgovarajte. Ohrabri je i saslušaj. Ako žrtvu ne poznaješ dobro, uputi joj makar nekoliko ohrabrujućih ili ljubaznih reči. Ne dozvoli da se oseća izolovano, usamljeno u problemu i da poveruje da takvo neprijateljsko ponašanje zaslužuje. I najmanja tvoja podrška biće joj dragocena i može joj pomoći da povrati osećaj samopouzdanja koje je maltretiranje urušilo.

  • Prijavi šta se dešava odrasloj osobi od poverenja – ukoliko se plašiš da na taj način ne stekneš reputaciju cinkaroša važno je da razumeš razliku između tužakanja i potrage za pomoći i pravim rešenjem – reći nekom odraslom šta se događa kada je neko povređen i uznemiren neprijateljskim ponašanjem i porukama nije tužakanje, već odgovorno ponašanje.

  • Nemoj biti aktivan učesnik u maltretiranju time što ćeš širiti krug osoba koje „prate šta se dešava“. Nemoj svojim prijateljima prosleđivati ili sa njima deliti poruke, e-mailove ili postove na društvenim mrežama koje će nekom nauditi ili koje sadrže uvrdljive, pogrdne ili ponižavajuće sadržaje.