Rizici korišćenja društvenih mreža

„NAGOMILAVANJE“ PRIJATELJA

Načini na koje stvaramo prijatelje u onlajn i oflajn svetu se veoma razlikuju. U onlajn svetu dovoljno je da smo za nekoga čuli, da imamo zajedničke poznanike ili da smo nekoga samo ovlaš upoznali, te da budemo spremni da nju ili njega „dodamo“ na listu svojih prijatelja.


Naša nespremnost da zahtevamo iste ili makar slične standarde u onlajn i oflajn svetu predstavlja poseban rizik korišćenja društvenih mreža. Ovaj rizik se, pre svega, ogleda u pristupu velikog broja nepoznatih ljudi našim ličnim, i često intimnim, podacima. Činjenicu pristupa ne treba zanemariti kao nevažnu, zato što ona može imati dramatične posledice po nečiji život.


Iako se mediji uglavnom fokusiraju na nagomilavanje prijatelja iz perspektive slabljenja društvenih veza u realnom svetu, mi želimo da ukažemo na realne rizike dostupnosti ličnih informacija velikom broju nepoznatih ljudi i na mogućnosti njihove zloupotrebe.

PRETERANO ŠEROVANJE (oversharing)


Iako i u oflajn svetu imamo potrebu da budemo drugima interesantni i zanimljivi, u onlajn svetu ova težnja postaje gotovo imperativ.


Zbog potrebe da privučemo pažnju drugih u onlajn svetu, često se zaboravimo i podelimo detalje o našim životima koji mogu otkriti našu intimu ili našu ličnost na načine na koji ljudi koji nas ne poznaju mogu da zloupotrebe.

NEPAŽLJIVO ODRŽAVANJE DIGITALNOG PROFILA


Povezano sa prethodnim problemom preteranog šerovanja, nepažljivo održavanje našeg digitalnog profila može nas dovesti u nepriliku i mnogo godina nakon što smo nešto objavili na društvenim mrežama. 
Kompanije u svetu već koriste usluge specijalizovanih firmi koje obrađuju podatke o potencijalnim zaposlenima.

U pogledu potencijalnog zaposlenja brojevi ne lažu: 85% kompanija je potvrdilo da je pozitivan utisak nečijeg digitalnog profila imao uticaja na odluku o zapošljenju, dok je čak 70% kompanija koje su učestvovale u istraživanju istaklo da je odbilo kandidate za posao na osnovu detalja sa kandidatovih profila na društvenim mrežama.


Sa druge strane, čak 93% ispitanika koji su u procesu traženja posla smatra da njihovi digitalni profili ne utiču na šansu da se zaposle.


Ovo znači da postoji ogromna razlika između percepcije i realnosti.


Iako ne posedujemo konkretne podatke za Srbiju samu, možemo da pretpostavimo da se kompanije vrlo slično ponašaju ili da će se u skorijoj budućnosti ponašati vrlo slično. Već znamo koliko je teško dobiti posao u privatnom sektoru, pogotovo ako si mlađa osoba sa malo radnog iskustva; poslednja stvar koju bi sebi trebalo da dozvoliš jeste da tvoj digitalni profil bude još jedna prepreka u sadašnjoj ili budućoj potrazi za poslom.


Na šta potencijalni poslodavci posebno obraćaju pažnju:


- Stil života 
- Neprimerene komentare koje je napisao sam kandidat
- Neprimerene fotografije, video materijale i druge vrste informacija
- Komentare koji kritikuju prethodne poslodavce ili bivše kolege
- Komentare koji kritikuju klijente sa kojima je kandidat radio
- Pripadnost određenim grupama ili organizacijama
- Neprimerene komentare koje pišu tvoji prijatelji

GLAVNI RIZICI KORIŠĆENJA DRUŠTVENIH MREŽA


- Krađa identiteta
- Zloupotreba informacija sa ciljem maltretiranja u virtuelnom svetu
- Otkrivanje materijala (tekstova, fotografija ili videa) koji mogu narušiti nečiji ugled kod poslodavca ili u okviru škole i fakulteta. 
- Zloupotreba deljenih/šerovanih informacija u svrhu prevare ili krađe.
- Zloupotreba deljenih/šerovanih informacija u svrhu onlajn proganjanja.

KAKO DA SE ZAŠTITIM?

- Pre svega, pažljivo biraj prijatelje. Kao što u fizičkom svetu ne smatraš svakoga prijateljem, tako i u onlajn svetu postavi kriterijume koje neko mora da zadovolji da bi ga nazvao ili nazvala prijateljem i dozvolio/dozvolila pristup tvojim informacijama.
- Na svakih nekoliko meseci „očisti“ listu prijatelja sa kojima ne komuniciraš redovno.
- Pažljivo odaberi materijale koje ćeš postavljati na svoje naloge.
- Nikada ne postavljaj podatke koji spadaju u domen podataka o ličnosti (spisak šta tačno ovo podrazumeva pronađi ovde).
- Prouči i upoznaj se sa podešavanjima opcija privatnosti na svakoj društvenoj mreži koju koristiš.
- Koristi najstrože opcije podešavanja kada je privatnost u pitanju.
- Veća je šansa da zažališ zato što si nešto šerovala/šerovao, nego zato što nešto nisi šerovala/šerovao.
- Postoji malver koji targetuje i širi se putem društvenih mreža (poput programa Koobface). Ovakav malver sakriven je iza linkova sa zanimljivim naslovima, koji vode ka phishing veb sajtovima ili nude ažuriranje nekog programa koji je u širokoj upotrebi (kako bi sadržaj linka postao vidljiv korisniku), a kada korisnik klikne "yes", ažuriranje u stvari instalira neki oblik malvera.
- Malver aplikacije: veliki broj aplikacija koje nude dodatne sadržaje na društvenim mrežama u stvari su malver. Na primer, aplikacija za Facebook koja navodno omogućava dodavanja Dislike opcije ili aplikacija za Twitter koja te upozorava kada neko prestane da te prati.
-Obavezno instaliraj dodatak svom veb pregledaču koji ti omogućava da vidiš tačnu veb adresu koja se krije iza njenog skraćenog oblika koji se obično deli putem društvenih mreža.
Phishing je rasprostranjen i na društvenim mrežama; verovatno je i u neuporedivoj meri štetniji zato što omogućava direktan pristup velikoj količini ličnih podataka (tvojih, kao i podataka tvojih prijatelja).