Razlike između maltretiranja u virtuelnom i realnom svetu

Maltretiranje u realnom i virtuelnom svetu su po mnogo čemu slični – u oba slučaja je ponašanje nasilnika namerno, neprestano, ponavljano i neprimereno.

Maltretiranje takođe uvek predstavlja karakterističnu neravnotežu snage (fizičke snage, snage ugleda u vršnjačkoj grupi ili spremnosti da se neko maltretira) između žrtve i nasilnika.

Nasilnike često na nasilne akcije motiviše potreba za moći, priznanjem i prihvatanjem unutar grupe vršnjaka, čime nadoknađuju manjak samopouzdanja i samopoštovanja. Nije retko da u tome imaju podršku grupe – bilo onih koji ohrabruju maltretiranje, bilo posmatrača koji ne učestvuju u maltretiranju neposredno, ali su svedoci maltretiranja i ne čineći ništa da pomognu žrtvi i prekinu maltretiranje, ipak učestvuju u njemu.

Važno je uvek imati na umu da žrtva maltretiranja nikada maltretiranje nije izazvala ili želela, najčešće je izabrana na osnovu uverenja da svojim ponašanjem ili karakteristikom doprinosi ili usporava funkcionisanje grupe vršnjaka – bila je „drugačija“ od neke proizvoljne norme koja je ustanovljena u toj sredini.

Pritisak grupe da takva osoba bude izolovana i izopštena iz vršnjačkog kruga i da se sa njom ne komunicira često je veliki i neprekidan, a to predstavlja okidač za nasilno ponašanje i žrtvu čini ranjivijom.

Ipak, postoje pojave koje su karakteristične samo za maltretiranje u virtuelnom svetu i koje je važno da razmotrimo detaljnije:

Nasilnik može biti anoniman

Mnoge opcije i mere za zaštitu anonimnosti korisnika novih komunikacionih tehnologija omogućavaju onim osobama koje se ne usuđuju da se upuste u maltretiranje nekog u direktnom kontaktu u neposrednom fizičkom susretu, licem u lice, da to čine u virtuelnom svetu krijući se iza pseudonima i avatara. Siledžija u virtuelnom svetu za žrtvu može zauvek ostati anoniman, a može biti i neko sa kim žrtva ne komunicira prisno ili koga nikada nije imala prilike da upozna.

 

Maltretiranje ne prestaje

Bežični internet i mobilni uređaji, prenosivi računari, omogućili su nam da internetu možemo pristupiti u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta (kuća, škola, kafić…), te tako ni maltretiranje putem interneta ne prestaje po povratku iz škole. Maltretiranje u virtuelnom svetu se može odvijati 24 časa, svih 7 dana u nedelji, bez direktnog kontakta sa nasilnikom, što žrtvu često onemogućava u potrazi za sigurnim mestom i utočištem od maltretiranja.

 

Neograničena publika

Neprijatni sadržaj koji diskredituje žrtvu ili joj nanosi štetu moguće je veoma brzo i lako umnožiti i proslediti drugim osobama (prosleđivanje elektronskih i tekstualnih poruka, objavljivanje informacija na internet sajtovima, formiranje grupa na društvenim mrežama, objavljivanje video snimaka na YouTubeu…). Na taj način se u maltretiranje, bilo u ulozi nasilnika, bilo u ulozi posmatrača, može uključiti veliki broj osoba za vrlo kratko vreme, vrlo često i osoba koje žrtva ne poznaje. Upravo zbog toga što je takav materijal lako umnožiti i distribuirati, često bude vrlo teško potpuno ukloniti ga sa intereneta.