Onlajn proganjanje

Definicija: konstantni neželjeni pokušaji uspostavljanja kontakta korišćenjem IKT.

U prevodu: osoba A šalje osobi B mejlove sa predlogom da izađu na romantični sastanak; osoba B ne želi takav sastanak. Osoba A ne odustaje, i počinje da koristi i Facebook i Twitter i sve društvene mreže na kojoj osoba B ima naloge – masa neželjenih poruka počinje da pristiže. Možda jednom mesečno, možda nekoliko puta dnevno. U oba slučaja osoba B proganja osobu A.

Oblici: proganjanje može činiti osoba koju ne poznaješ i osoba koju poznaješ. U oba slučaja one će korisititi slične taktike, a mi ćemo malo kasnije proći kroz načine koji će ti pomoći da se odbraniš od osobe koja te proganja.

Kako se dešava: Scenario je poznat i iz filmova, posebno romantičnih, u kojima je prikazan muškarac koji kao dokaz ljubavi proganja ženu, dok ona ne „poklekne“ pred njegovom upornošću. Svako ko je, međutim, prošao kroz stvarnu agoniju proganjanja, rećiće ti da proganjanje nema veze sa ljubavlju, već samo sa pokušajem da se uspostavi kontrola nad nekim – emotivna, psihička, često i fizička kontrola. Što te više neko proganja, moraš da znaš: ti nisi toj osobi poseban/posebna. Što je proganjanje upornije, to više nema veze sa tobom, već sa njom/njim.

Tipične osobine i ponašanje progonitelja (po knjizi Gavina de Bekera „Nadarenost za strah“) – ove osobine treba razumeti u kontekstu odnosa sa ljudima koje ne poznajemo i ne treba ih slepo primenjivati na osobe koje dobro poznajemo:

  • Nametljivo zajedništvo: Progonitelj će vrlo rano u komunikaciji upotrebljavati zamenicu „mi“, bez nekog „prirodnog“ povoda za tim. Ovim se uspostavlja osećanje zajedništva, kao da sa tobom deli iste probleme ili iste ciljeve.
  • Preteran šarm i pritvornost: Kada je nepoznata osoba preterano i bez razloga nametljivo i preterano šarmantna, ona to može biti iz sopstvenih motiva: osobom koja je šarmirana lakše se manipuliše. O šarmu ne treba razmišljati kao o osobini (što često radimo), već kao o postupku.
  • Previše detalja: Ljudi koji lažu – a svaka osoba koja sa nekim skrivenim razlogom stupa u kontakt sa tobom te, u stvari, laže – imaju potrebu da u svoje laži ubace dosta detalja zato što njihov mozak naporno radi na tome da i sam poveruje u laž koju osoba izgovara, čime laž postaje uverljivija. Kada govore istinu, ljudi nemaju potrebu da sebi dokazuju da govore istinu.
  • Uvredljivo uopštavanje: Najjednostavniji primer je kada muškarac nekoj devojci napiše rečenicu „ti si verovatno previše snob da bi bila prijatelj sa mnom“. Naš prvi instikt je da dokažemo da nismo – time progonitelj apsolutno postiže svoj cilj, da mu mi nešto dokazujemo – čime je progonitelj u poziciji moći da nam sudi. Na ovakve provokacije je važno da uopšte ne reaguješ.
  • Ničim izazvano obećanje: Na primer: „Samo me stavi na listu prijatelja i neću te više smarati, obećavam.“ Ako ti nepoznata osoba nešto obećava, razmisli o tome u šta tačno ona pokušava da te uveri? Koji su njeni motivi da ti obećava bilo šta? Čak i ako se radi o iskrenom obećanju, bolje je biti na oprezu.
  • Prerano i preterano investirana osoba: Primer: nakon dva kratka razgovora, dobijaš nekoliko privatnih poruka u Inbox. U tim porukama, osoba pominje svaku sitnicu vaših razgovora i prikazuje ih kao nešto najvažnije na svetu; u daljim razgovorima neprestano pominje tvoje reči i poziva se na ono što si prethodno rekla/obećala/napomenula kao da te na osnovu njih „drži za reč“.
  • Ignorisanje reči „ne“: Ovo je verovatno najvažniji signal od svih: neko ko neće da prihvati odbijanje bilo koje vrste. Opet naglašavamo: ovo se odnosi na situacije u kojima ti stranac nudi pomoć ili kontakt bilo koje vrste koju nisi tražila ili tražio, ne na situacije kada ti najbolji drug nudi pomoć koju nisi tražila ili tražio. Tvoj najbolji drug će, kao i svaka pristojna i iskrena osoba, poštovati kada kažeš „ne, hvala ti“ – progonitelj neće. Navaljivanje, insistiranje, nagovaranje, pregovaranje, cenjkanje su taktike koje će progonitelji koristiti sa ciljem da te primoraju da se predomisliš. Nemoj da im dozvoliš da u tome uspeju.

Taktike proganjanja

  • Postepeno jačanje inteziteta: Već smo rekli da proganjanje nema veze sa pozitivnim osećanjima kao što su sviđanje, dopadanje ili ljubav, već samo sa željom da se neko kontroliše. Želja za kontrolom se ne umanjuje, već samo može da se povećava. Zato će produžavanje komunikacije sa tom osobom uvek hraniti njihovu želju za kontolom. Ako odgovoriš na jedan mejl, sledeće nedelje možda ćeš primiti dva ili deset novih mejlova. Nemoj da pospešuješ progoniteljsku upornost produžavanjem komunikacije!
  • Istraživanje činjenica o tebi: progonitelji će znati dosta toga o tebi, čak i ako se držiš pravila čuvanja privatnosti. Pratiće te na društvenim mrežama ili će se čak sprijateljiti sa tvojim prijateljima. Ovo je „municija“ progonitelja koju će koristiti da bi manipulisali tvojim osećanjima.
  • „Racionalno“ poricanje tvojih razloga: progonitelji imaju izraženu sposobnost da na svaki tvoj razlog zašto ne želiš da komuniciraš sa njima imaju, na prvi pogled, racionalan odgovor. Ako na primer kažeš da moraš da učiš, progonitelj će ti reći nešto poput: „Ti si pametan dečak/pametna devojka, ne moraš da trošiš toliko vremena na učenje.“
  • Pronalaženje razloga da te ponovo kontaktira: Uvek će se naći neki izgovor. Nešto „ga/ju je podsetilo na tebe“, „tvoj post je zvučao uznemireno“ – ovo je direktno povezano sa taktikom broj 2.
  • Preterana radoznalost: Svaki razgovor sadrži niz pitanja poput: sa kim si se videla/video, gde si bila/bio, šta si radio i slično.
  • Ova radoznalost obično se tokom vremena pretvara u pokušaj kontrolisanja ponašanja i razmišljanja: eksplicitne i sakrivene zabrane da se viđaš sa pojedinačnim prijateljima ili poznanicima, pokušaj nametanja i određivanja ukusa u odevanju ili izgledu, nametanje sopstvenih ukusa u muzici, filmu, i ostalim svakodnevnim aktivnostima. Pokušaj kontrolisanja ponašanja gradi se kroz emotivne ucene („dokaži svoju odanost time što ćeš uraditi šta ja hoću“), neprestana uvređenost ili izigravanje emotivne povređenosti u slučaju da se ne ponašaš u skladu sa željama progonitelja.


Kako se odbraniti:
Prvi korak koji svaka mlada osoba mora da nauči – proganjanje se ne dešava samo devojkama i ženama! – jeste da jasno i bez ustezanja kaže jednostavno „ne“ svakom neželjenom kontaktu. Zvuči lako? U teoriji, jeste lako. U praksi nas često sputavaju stvari koje smo naučili kada smo bili mali: da ne treba da budemo nepristojni, da treba da ugodimo starijima od nas ili da se treba lepo ponašati prema svima. U slučajevima kada neko sa kim ne želiš da imaš kontakt pokušava proganjanjem da nametne taj kontakt, moraš da zaboraviš „društvene konvencije“ i da počneš tako što ćeš reći jasno „ne“. Ma koliko da imaš godina, imaš pravo da odlučiš sa kim želiš ili ne želiš da komuniciraš.

Rečenice koje ćemo navesti NISU način da se odbije neželjena onlajn komunikacija:

„Možda kasnije/sutra/kad završim sa spremanjem ispita“

„Nisam siguran/sigurna“

„Pusti me da razmislim“

„Probaj ponovo za nekoliko dana“

„Sada sam u frci, javiću ti se“

„Imam već dovoljno prijatelja na Facebooku“

„Imam dečka / devojku“

Kada odlučiš da ne želiš da komuniciraš sa nekim, nemoj da dozvoliš da te ta osoba uvuče u PREGOVORE: na primer: „samo mi odgovori na ovo pitanje“, „samo me prihvati za prijatelja i neću te više smarati“. Kada odlučiš da ne želiš više kontakt, samo jedna rečenica je ispravna: „Ne želim da me više kontaktiraš.“ i to treba da bude poslednji kontakt sa tom osobom sa tvoje strane.

Dobro, ne mora baš ta rečenica, ali nešto slično. Bez „žao mi je“, bez „možda“, bez „teško mi je da ovo kažem“.

Nemoj da napadaš, psuješ, vređaš ili pretiš. Samo jednostavno „ne“ je sasvim dovoljno da tačno prenese tvoju poruku.

Nakon eksplicitnog „ne“, više nemoj da odgovoraš na poruke, mejlove ili bilo koje druge vrste kontakta sa tom osobom. Nemoj da odgovoraš čak i ako tvoj odgovor opet sadrži samo „ne“.

Svaka vrsta reakcije na proganjanje sa tvoje strane će samo dati novu snagu da progonitelj ili progoniteljka od tebe traže još nešto više.

Šta ne treba činiti

  1. Posle jednog, prvog i jedinog odbijanja kontakta, ne treba da odgovaraš uopšte više. Bez izuzetka.
  2. Nemoj da šalješ poruke preko prijatelja. To progonitelju ili progoniteljki šalje samo jednu poruku: „Ima šanse da se predomisli“.
  3. Nemoj da šalješ prijatelje da prete: prvo, pretnje su protivzakonite. Drugo: pretnje nisu efikasne. Treće, pretnje su i dalje „komunikacija“ – u svetu progonitelja, to je i dalje poklanjanje pažnje. Slanje pretnji može da dovede do eskalacije situacije.

Šta treba da uradiš

  1. Pre svega, razgovaraj sa odraslom osobom u koju imaš poverenja. Biti meta proganjanja može izazvati visok nivo stresa i zabrinutosti i važno je da imaš nekoga ko može da ti pomogne da se sa tim stresom nosiš.
  2. Prekini svaki kontakt sa osobom koja te proganja.
  3. U slučaju da posle tvog „ne“ daljem kontaktu, ta osoba i dalje nastavi da te kontaktira, čuvaj sve dokaze neželjenog kontakta.
  4. Naoružaj se upornošću. Najveći procenat progonitelja odustane posle određenog vremena potpunog ignorisanja. Jako mali procenat eskalira u intezitetu ili se čak usudi da proganjanje nastavi u stvarnom svetu – zbog ovog malog procenta je jako važno da uvek unapred paziš gde i kome ostavljaš svoje lične podatke.
  5. Postoje različita mišljenja o tome da li treba blokirati progonitelja u onlajn svetu. Ovo zavisi od inteziteta i rizika za prenošenje u stvarnost. Što su intezitet i rizik manji, to je blokiranje efikasnije.
  6. U slučaju da nekoga blokiraš, a da se uznemiravanje nastavi sa drugog naloga, to se smatra stepenom eskalacije i zahteva još veću upornost u ignorisanju svakog kontakta.
  7. Važno je upozoriti svoje prijatelje i porodicu da problem postoji i da moraju posebno paziti da ne otkrivaju podatke o tebi. Neoktrivanje podataka o ličnosti je uvek dobra ideja!
  8. Ako se proganjanje i uznemiravanje nastavi ili u slučaju da eskalira u intezitetu ili počne da se odigrava u realnom svetu, postoji mogućnost za podnošenjem privatne krivične prijave lokalnom javnom tužilaštvu. Tužilaštvo ima obavezu da ispita svaku prijavu i navode koju podnesu građani i da u propisanom roku obaveste podnosioca prijave o rezultatitma istrage, u onoj meri koliko to zakon omogućava.