Facebook

Ime sajta/aplikacije: Facebook

Adresa: facebook.com

Vlasnička struktura: privatna kompanija čijim se obveznicama trguje javno; sedište kompanije je u SAD.

Postoji od: 2004. godine

Broj korisnika: 1.200.000 (milijardu i dvesta hiljada)

Ciljna publika: opšta populacija, uz napomenu da je najpoželjnija publika svih društvenih mreža populacija od 13 do 29 godina.

Starosna struktura korisnika: Prosečna starost korisnika Facebooka porasla je sa 38 (2010) na 41 (2013) godinu, što ukazuje na trend da mlađa populacija „migrira“ ka drugim društvenim mrežama. Preko 2/3 korisnika Facebooka ima preko 35 godina.

Na kojim platformama se koristi: kompjuter, mobilni telefon, tablet. 

Osnovna namena: komunikacija, razmena informacija, šerovanje materijala (fotografija, teksta, videa, linkova i sličnog), prezentacija biznisa i komunikacija sa korisnicima i klijentima.

Osnovni načini komunikacije korisnika:

  • Dodavanje prijatelja (umrežavanje sa osobama sa kojima korisnik želi da komunicira)
  • Lajkovanje (način pokazivanja pozitivne reakcije na postavljane materijale)
  • Razmenjivanje postova, koje mogu videti jedna ili na stotine osoba
  • Razmena privatnih poruka

Da li je omogućena anonimnost: Cilj Facebooka je da postoji što manje lažnih ili poluistinitih profila, pre svega zato što je podsticaj pronalaženja poznanika mnogo efikasniji kada korisnici koriste svoje istinito ime, prezime i ostale podatke o ličnosti, što Facebooku omogućava bolje marketinške strategije za prodaju precizno targetiranih oglasa biznis oglašivačima. 

Međutim, mnogi korisnici Facebooka imaju „lažne“, odnosno profile koji ne koriste pravo ili puno ime i prezime korisnika, iako je to protiv Uslova korišćenja koji je sam FB propisao. Ovo omogućava određeni stepen anonimnosti. 

  • Stepen slobode izražavanja: U principu, Facebook funkcioniše u skladu sa američkim zakonima, posebno kada je u pitanju Prvi amandman američkog Ustava – ovo znači da je, generalno, svaki oblik političkog govora slobodan, uključujući i ekstremnije oblike.

    Dodatno, Facebook ima propisane i sopstvene „Društvene standarde“ (Community Standards – potpun obim objašnjenja možete pronaći na ovoj stranici), koji propisuju sledeće kategorije materijala kao nedozvoljene:

  • Nasilje i pretnje nasiljem (u ekstreminim slučajevima  individualnog ili opšteg rizika, kontaktiraju se organi javne bezbednosti)
  • Samopovređivanje (nije dozvoljena promocija ili podsticanje bilo kojeg oblika samopovređivanja, uključujući poremećaje u ishrani (anoreksija, bulimija i slično), zloupotrebe narkotika, fizičkog samopovređivanja ili samoubistva.
  • Maltretiranje i uznemiravanje (Dozvoljeni govor podrazumeva slobodno izražavanje stavova o stvarima od javnog značaja, ali oštro zabranjuje lične pretnje, posebno one koje se upućuju kontinuirano)
  • Govor mržnje (Facebook naglašava da razlikuje „ozbiljni“ od „duhovitog“ govora mržnje.)
  • Vizuelno eksplicitan sadržaj (Facebook razlikuje šerovanje ovakvog sadržaja u funkciji podizanja svesti i nivoa javnog diskursa o problemima sa kojima se suočava čovečanstvo i šerovanja ovakvog materijala u isključivo sadističke svrhe. Ako šerujete ovakav materijal, poželjno je da na vidljiv i uočljiv način upozorite gledaoce da je sadržaj vizuelno eksplicitne prirode.)
  • Golišavost i pornografija (U principu, golišavost je zabranjena, osim kada je umetničke prirode (Facebook navodi Mikelanđelovog Davida kao primer) ili sasvim lične prirode (Facebook navodi primer dojenja deteta). Pornografija je zabranjena potpuno, a posebno u slučajevima objavljivanja materijala koji prikazuju seksualnu zloupotrebu maloletnika
  • Identitet i privatnost (zabranjeno je objavljivanje tuđih podataka o ličnosti bez izričite dozvole)
  • Intelektualna svojina („Proverite da li posedujete prava na materijale koje objavljujete“)
  • Phishing i prevare (Zabranjeno je kontaktirati korisnike sa ciljem prodaje usluga ili robe bez prethodne eksplicitne dozvole)
  • Bezbednost (Zabranjeni su postupci koji bi vodili do svih oblika narušavanja nečije bezbednosti)

Stepen moderacije: Iako postoji instanca zvaničnog nadgledanja, sama količina materijala koju korisnici postavljaju na Facebook svakoga dana – a koja se meri milijardama pojedinačnih fajlova – čini da je Facebook moderacija često spora i neefikasna. U ogromnim sistemima te vrste, moderacija se zasniva pre svega na reakciji korisnika – odnosno prijavama koje oni šalju, ali i automatizovanim procesima pretrage za štetnim/nelegalnim materijalima.

Ako naiđete na materijal za koji smatrate da ne treba da se nalazi na Facebooku, a možete ga bez sumnje svrstati u jednu od prethodno navedenih kategorija „društvenih standarda“, obavezno iskoristite report funkciju. Pretpostavlja se da moderatori Facebooka reaguju brže na materijale koje više korisnika prijavi kao štetne. Nakon jednog ili više dana, Facebook će Vas obavestiti o ishodu Vaše prijave putem notifikacije u okviru Vašeg korisničkog naloga.

Report funkcija može se odnositi na čitav profil ili na pojedinačne elemente nekog profila odnosno stranice (fotografije, tekstualnog posta, itd).

Dostupnost sadržaja: Facebook sadržaj pojedinačnih naloga je, uopšteno govoreći, veoma dostupan. Sa jedne strane, sama funkcija Facebooka i jeste komunikacija i stvaranje mreža prijatelja i poznanika koja je olakšana činjenicom da je sadržaj dostupan i na otvorenom; ali sa druge strane predstavlja i problem koji se načešće naziva „preteranim šerovanjem“ (oversharing). Neki analitičari i stručnjaci idu i toliko daleko da čitavu generaciju rođenu posle 1990. godine nazivaju generacijom „preteranog javnog šerovanja“. Ipak, generalizacije ovakvog tipa ne pomažu mnogo kada je potrebno da sami donesemo odluku ili da svom detetu pomognemo da donese odluku o tome na koji će način koristiti Facebook.

Jednu istinu treba uvek imati u vidu: ne samo da je materijal koji okačite na Facebook (i druge društvene mreže) vidljiv i dostupan jako širokoj publici, koja brojčano mnogostruko nadilazi i najšire krugove porodice, prijatelja, poznanika ili saradnika, već taj materijal u nekom obliku na internetu može ostati večno (više o ovome na ovoj stranici).    

Kontrola objavljanog sadržaja: Najvažnija odluka u vezi sa Facebookom je svakako odluka o tome koji ćemo materijal postaviti na svoju stranicu. Ovo je odluka donosi se svakodnevno (više na ovoj stranici). Sledeća važna odluka jeste: Ko će imati pristup materijalima koje smo postavili.

Blokiranje drugih korisnika/ sadržaja: Druga opcija koja vam je na raspolaganju je opcija block (Ulogujete se na svoj nalog, zatim u gornjem desnom uglu klikom na „zupčanik“ odaberite opciju Privacy Settings, a u meniju sa leve strane ćete naći block) . Ako smatrate da objavljeni materijal ili sam profil ne narušavaju „društvene standarde“ Facebooka, ali Vama lično ipak dovoljno smetaju, ili Vas uznemiravaju ili Vam se prosto jako ne dopadaju, iskoristite Block users funkciju kojom ćete u potpunosti onemogućiti komunikaciju svog profila sa blokiranim profilom. Nakon ovoga, korisnik koga ste blokirali neće moći da vidi Vaš timeline, da Vas poziva da se uključite u neku grupu, niti će moći da Vas doda na listu svojih prijatelja ili da razgovara sa Vama putem Facebooka. U slučaju da želite drugog korisnika da sprečite da Vam šalje aplikacije ili poziva na Facebook događaje (events), možete dodati njihovu email adresu u listu, putem opcije Block app invites i Block event invites.

Osim korisnika, na istom mestu moguće je blokirati i aplikacije, putem opcija block apps.

Restrikcija sadržaja: Još jedna opcija koja Vam je na raspolaganju jeste Restricted list. Ubacivanjem e-mailova korisnika na ovu listu omogućava da ti korisnici vide jedino sadržaje koje ste obeležili kao javne (odnosno public).